Научни тим са Медицинског факултета Универзитета у Београду, у оквиру пројекта Специјалног програма истраживања COVID-19 који финансира Фонд за науку Републике Србије, открива повезаност гена са подложношћу за настанак COVID-19, као и појаву тежих облика ове болести код пацијената.
Пројекат AntioxIdentification под вођством проф. др Татјане Симић, редовном професорком Медицинског факултета и дописним чланом САНУ, дошао је до резултата који ће у будућности омогућити персонализовани приступ лечењу пацијената. У оквиру редовног праћења реализације проjeката, Фонд за науку је посетио овај истраживачки тим и лабораторије у којима спроводе истраживања.
„Код пацијената корона вирус изазива оксидативни стрес праћен повећаном продукцијом слободних радикала који доводе до оштећења липида, проетина и молекула ДНК. Међутим, наше ћелије поседују одбрамбене механизме у облику антиоксидантних ензима који неутралишу слободне радикале. Гени који кодирају ове ензиме имају различите облике, а различитост гена доводи до различитог одговора на оксидативни стрес. Наше истраживање је показало да пацијенти са COVID-19 који су носиоци генотипова са нижом активношћу антиоксидантних ензима и последично мањим антиоксидантним капацитетом, имају већу подложност за настанак COVID-19, као и виши ниво показатеља запаљења и коагулације“, истакла је проф. др Татјана Симић, додајући да је део њихових резултата препознат и од стране Светске здравствене организације.
Захваљујући средствима Фонда за науку ови научници су изоловали ДНК из крви преко 500 испитаника и формирали биобанку ДНК која је послужила као материјал за генотипизацију пацијената и контролне групе. Изведено је око 9000 генетских анализа, за шта су били драгоцени опрема и материјал који су набављени у оквиру пројекта.
Приликом надзорне посете др Милица Ђурић Јовичић, в. д. директора Фонда за науку, истакла је значај ових научних резултата која могу да помогну у бољем разумевању и борби против корона вируса.
„Пројектни тим проф. Симић је врло вредан, добро организован и изузетно мотивисан. Иако су научници били суочени са бројним препрекама због пандемије корона вируса, пројекат се одвија по плану и научни тим је већ остварио значајне резултате. Врло је важно признање и то што је Светска здравствена организација уврстила њихов рад у препоручену литературу о COVID-19“, истакла је др Ђурић Јовичић, додајући да су средства пројекта која су уложена у опрему омогућила реализацију потребних истраживања.
„Опрема остаје као дугорочна инвестиција институцији и она ће још много година служити научницима за будућа истраживања. Током надзорне посете смо разговарали са руководиоцем и тимом о томе који би био природни наставак пројекта и шта је још потребно од додатне опреме. Надзорне посете омогућавају нам увид у важна истраживања, и врло су значајне и због припреме нових програма“, закључила је др Милица Ђурић Јовичић.
У преосталих пет месеци трајања пројекта, пројектни тим AntioxIdentification који броји 12 чланова, планира да приведе крају клиничко праћење неуролошких и кардиолошких компликација, као показатеља дуготрајног COVID-19. Буџет пројекта износи 169.330 евра.
Ово истраживање, Фонд за науку финансира у оквиру пројекта SAIGE Светске Банке.