У Београду је одржан дводневни Самит Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију који је окупио око 1.000 учесника из 45 земаља света. Глобално партнерство за вештачку интелигенцију је водећа међународна организација која се бави развојем, применом и регулацијом у области вештачке интелигенције. Организација је основана 2020. године, а Србија је постала њен члан две године касније.
У оквиру самита, који су организовали Народна Скупштина Републике Србије, Влада Републике Србије, Министарство науке, технолошког развоја и иновација, Канцеларија за ИТ и еУправу и Програм Уједињених нација за развој, в.д. директора Фонда за науку Републике Србије проф. др Ненад Филиповић је организовао панел под називом „AI-Powered Diagnostics: Transforming Healthcare with Biotech Innovations“.
Тема панела била је утицај вештачке интелигенције (ВИ) на трансформацију медицине, посебно у области дијагностике, предвиђања и превенције болести, персонализовању третмана за пацијенте, прикупљању и анализи података. Панелисти су дискутовали о томе како ВИ мења начин на који препознајемо болести и развијамо терапијске приступе, чиме се побољшавају исходи за пацијенте и обликује савремена медицина. Такође, тема разговара била је регулатива развоја ВИ у области медицине и разлике у прописима које постоје у у Сједињеним Америчким Државама и Европи, а које значајно утичу на брзину развоја ВИ у националним државама.
Kључни говорник на овом панелу био је проф. др Howard Moskowitz, оснивач Mind Genomics Associates, познат по свом пионирском раду у области истраживања људских преференција и примене вештачке интелигенције у биомедицинским истраживањима. Moskowitz се бави применом вештачке интелигенције у персонализовању третмана, заснованих на научним подацима о преференцијама пацијената.
На панелу су такође учествовали:
Др Димитриос Фотиадис, професор биомедицинског инжењеринга на Универзитету Јањина у Грчкој
Др Кристијан Гутман, председник и извршни оснивач Nordic Artificial Intelligence Institute, предавач на Kаролинска институту из Шведске
Др Никола Витковић, шеф информацијских система на Машинском факултету Универзитета у Нишу
Др Зоран Обрадовић, професор и директор Центра за анализу података и биомедицинску информатику на Универзитету Темпл, САД.
Панелисти су дискутовали о могућностима које ВИ пружа у медицини, као што су аутоматизовани системи за тријажу пацијената, примена ВИ у дијагностици сепсе, коришћење ВИ у хитним позивима и кризним ситуацијама. Током панела је наглашено да ВИ треба посматрати као асистента медицинским радницима, који помаже у доношењу правовремених, прецизних и правичних одлука. Поред тога, дискутовало се о изазовима везаним за регулативе које у многим земљама усмеравају развој ВИ у области медицине. Истакнуто је да је важно да земље имају јасне и транспарентне регулативе, које не само да омогућавају бржи развој технологије, већ и сигурност и заштиту података пацијената. Само уз такве регулативе, ВИ може остварити свој пуни потенцијал у здравству, обезбеђујући бољу здравствену заштиту за све. Панелисти су се осврнули и на развој ВИ у Србији где је већ направљена стратегија развоја ВИ за наредних 5 година.
