Поводом обележавања 100 година од објављивања Миланковићеве Теорије о климатским променама, као и Међународног дана климатских промена, Удружење Милутин Миланковић је на Грађевинском факултету Универзитета у Београду организовао дводневну Међународну научну конференцију: „Миланковићeва Теорија о климатским променама – Сто година после“.

Kонференција је окупила више од 40 учесника из 10 земаља, међу којима су водећи светски и домаћи стручњаци из области климатских промена, геофизике и других научних области, са циљем анализе и даљег развоја Миланковићеве теорије у контексту савремених климатских изазова.

Присутнима се обратио в.д. директора Фонда за науку проф. др Ненад Филиповић који је говорио о научним пројектима које финансира Фонд за науку и средствима која се издвајају у овој области како би се наставио научни развој наше државе.

„Наша институција има за циљ финансирање пројеката наше научне заједнице, а чак 33 пројекта које је подржао Фонд за науку се баве темама повезаним са климатским променама“, рекао је Филиповић.

На конференцији су поред проф. др Филиповића, говорили мр Славко Максимовић, председник Удружења Милутин Миланковић, проф. др Бранислав Бајат, декан Грађевинског факултета Универзитета у Београду, а конференцију је свечано отворио академик Зоран Кнежевић, председник Српске академије наука и уметности.

Научна конференција „Миланковићева теорија климатских промена – сто година после“ организована је у сарадњи са Министарством науке, технолошког развоја и иновација, Министарством просвете, САНУ, Астрономском опсерваторијом Београд, СПЦ и четири факултета у Београду.

Милутин Миланковић био је српски математичар, астроном, климатолог, грађевински инжењер, физичар и академик, а иза себе оставио је немерљив траг у светској науци, својим достигнућима, теоријама и иновацијама.