У оквиру 13. Годишњег састанка Глобалног истраживачког савета (ГРЦ), одржаног у Ријаду (Саудијска Арабија), Фонд за науку Републике Србије је 18. маја организовао панел под називом “Greater Impact: Experiences, Best Practices, Opportunities, and Challenges of Using AI in Research Funding”.
Годишњи састанак су организовали Управа за истраживање, развој и иновације (RDIA), Град за науку и технологију краљ Абдулазиз (KACST) и Турски научно-технолошки савет (TÜBİTAK). ГРЦ годишњи састанак који је први пут одржан у региону Блиског Истока и Северне Африке (MENA), окупио је учеснике из више од 50 земаља и свих пет ГРЦ региона: Африке, Азијско-пацифичког региона, Европе, Америке и MENA региона. Централне теме биле су Science for Sustainability и Mission-Oriented Research Funding, уз посебан фокус на улогу фондова за науку у решавању глобалних изазова.
Панел Фонда за науку окупио је представнике из Велике Британије, Швајцарске, Тајланда, Србије и Уједињених Арапских Емирата, који су представили различите националне приступе и стратегије. Учесници су разменили искуства и добре праксе у вези с применом вештачке интелигенције у истраживачком екосистему – од дефинисања стратешких приоритета и груписања пројектних предлога, преко избора рецензената и унапређења интерних процеса одлучивања, до националних стратегија, развоја инфраструктуре и етичких стандарда који су кључни за одговорну примену ВИ технологија.
В.д. директора Фонда за науку, проф. Ненад Филиповић, истакао је да вештачка интелигенција већ мења начин на који се наука подржава и њоме управља. Нагласио је да ВИ не треба да замени људе, већ да их подржи, и да етичка употреба, транспарентност и интегритет морају остати у средишту свих активности. Професор Филиповић указао је на потенцијал ВИ да предвиди трендове и допринесе паметнијој и праведнијој расподели средстава, позвавши на већу међународну сарадњу у циљу успостављања заједничких вредности и стандарда.
Професор Кристофер Смит, председавајући Савета за уметност и хуманистичке науке из UK Research and Innovation (UKRI), нагласио је важност разговора о улози ВИ у истраживању и образовању, подсетивши да је UK Research and Innovation уложио милијарду фунти у активности везане за ВИ. Истакао је пилот-пројекте који се баве применом рандомизованих студија за унапређење квалитета истраживања и истраживање утицаја ВИ на рецензентске процесе. Посебно је указао на потребу да се препознају и отклоне пристрасности које ВИ може преузети из несавршених база података.
Професор Торстен Шведе, председник Истраживачког савета Швајцарске националне фондације за науку (SNSF), говорио је о изазовима које генеративна ВИ доноси када је реч о пристрасности модела и важности развоја отворених модела који обезбеђују поузданост и могућност контроле. SNSF подржава одговорну примену ВИ у научним предлозима, уз строгу забрану коришћења јавно доступних ВИ алата у евалуацији пројеката ради очувања приватности и поверљивости.
Професор Пирасак Сринивес, члан Националног савета за истраживање Тајланда, говорио је о интеграцији ВИ у тајландски истраживачки систем, где се користи за претрагу литературе, анализу података и процену кохерентности научних радова. Национални истраживачки савет користи ВИ за обраду великих база података и одређивање истраживачких приоритета, али и за развој алата попут документационих чeт ботова и асистентских платформи, које су и даље у фази усавршавања.
Проф. др Марија Гачић, в.д. директорка Научно-технолошког парка Крагујевац, представила је стратешке инфраструктурне инвестиције Србије у области дигитализације и иновација, укључујући Државни дата центар у Крагујевцу са суперкомпјутером за ВИ тренинг. Истакла је значај научно-технолошких паркова у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу као спону између академског и пословног сектора, као и подршку ВИ стартаповима и истраживањима финансираним из националних и европских фондова.
Др Марко Селаковић, заменик директора и доцент у SP Jain School of Global Management in Dubai, нагласио је важност заједничког разумевања етике ВИ и принципа „не наносити штету“. Указао је на значај заштите података, права на приватност и универзалних етичких норми, као и на неопходност прилагодљивог управљања и међуинституционалне сарадње. Према његовим речима, одговорност и транспарентност су кључни – мора се јасно знати ко је одговоран за одлуке које доноси ВИ, а процеси морају бити објашњиви и разумљиви.
Панелисти су закључили да ВИ већ обликује систем финансирања науке, али да њена одговорна примена зависи од јасно дефинисаних етичких оквира, снажне људске контроле и сталног дијалога између институција. Усклађивањем технолошких иновација с вредностима као што су транспарентност, сарадња и правичност, фондови могу обезбедити да ВИ постане поуздан партнер у развоју науке за опште добро.
Дискусију је модерирала Ана Стевановић Здравев, менаџерка за програме и пројекте Фонда за науку Републике Србије.
