Фонд за науку Републике Србије је заједно са међународном организацијом Science Europe и мађарском организацијом Hungarian Research Network (HUN-REN) организовао Европски регионални састанак Глобалног истраживачког савета (Global Research Council) од 20. до 23. октобра у Београду.
Глобални истраживачки савет (GRC), чији члан је Фонд за науку, окупља националне фондове и агенције за финансирање науке из целог cвета и посвећен је промовисању сарадње и размене добрих пракси у области финансирања научноистраживачких пројеката. Европски регионални састанак представља један од најважнијих састанака у оквиру GRC-a и ове године је у Београду окупио више од 60 представника водећих европских институција које се баве финансирањем науке, као и представнике утицајних фондова из Кине, Јапана, Тајланда и Пакистана.
Организација Европског регионалног састанка представљала је изузетну прилику за међународно препознавање Фонда за науку и Републике Србије као значајног партнера у развоју науке и иновација на европском и глобалном нивоу.
Отворена наука и вештачка интелигенција за једнакост, правду и одрживост
Током првог дана Европског регионалног састанка GRC-a учесници су имали прилике да дискутују на тему отворене науке и употребе вештачке интелигенције у истраживањима. Наука која је отворена знање посматра као глобално добро, узима у обзир глобалне друштвене неједнакости и користи технологије вештачке интелигенције са циљем да се унапреди заједничко повезивање и дељење истраживачких резултата, инфраструктуре и података. Током првог дана састанака учесници су имали прилике да чују уводне говоре и панел дискусију на тему отворене науке и употребе вештачке интелигенције у истраживањима и да учествују у дискусионим групама посвећеним одговорима на питања која су постављена кроз GRC дискусиони документ: „Отворена наука и вештачка интелигенција за једнакост, правду и одрживост“.
Др Андраш Штипшиц са мађарског Института за математику „Алфред Рењи“ и члан Научног савета Европског истраживачког савета (ERC) је у свом уводном излагању истакао значај улагања у институционалну изградњу истраживачких капацитета у EU Widening Countries (државе ЕУ са мањим успехом у добијању истраживачких грантова) како би се подстакло њихово веће учешће у ERC програму.
Проф. др Софија Стефановић, редовна професорка на Филозофском факултету Универзитета у Београду је у уводном говору на тему отворене науке истакла значај времена као кључног услова за дубинско истраживање, размишљање и дискусију у науци. Отворена наука мора да финансира не само пројекте, већ и дуготрајне процесе који омогућавају иновацију и доступност знања свима.
Др Сиринан Кулчат, Тајландскa агенцијa за науку, истраживање и иновације (TSRI) је представила GRC дискусиони документ: „Отворена наука и вештачка интелигенција за једнакост, правду и одрживост“, који је био основ за дискусије првог дана састанка. Дискусиони документ разматра како GRC може да подстакне равноправно учешће у глобалном систему знања и убрза развој отворене науке кроз примену вештачке интелигенције. Посебан акценат стављен је на потребу за јавним платформама које омогућавају проверу и повезивање истраживачких резултата и великих база података.
Др Матија Златар, научни саветник са Института за хемију, технологију и металургију у Београду истакао је у уводном излагању да је суштина науке разговор и сарадња, а не међусобно такмичење, као и да отворена наука мора да подразумева транспарентност, одговорност, поверење и отвореност. Отворена наука није само фраза, већ подразумева структуралну промену кроз низ процеса у различитим секторима и стварање јавних политика које су усаглашене са стварним праксама научника.
У току првог дана Европског регионалног састанка GRC-a организован је панел под називом: „Отворена наука и вештачка интелигенција за једнакост, правду и одрживост“. Учесници панела су дискутовали о томе како GRC може да промовише науку која је отворена за све, на који начин алати вештачке интелигенције у оквиру отворене науке могу да убрзају истраживања и трансфер технологија и какву врсту јавне платформе је потребно обезбедити како би се омогућила валидација научних резултата, упоређивање са већим постојећим подацима и одговорно дељење знања.
Учесници панела су на ове теме дискутовали из различитих перспектива, од финансирања истраживања, преко правних аспеката до истраживачких политика. Током панела су дискутовали: Тибо Канта, заменик генералног директора за науку из Француске националне агенције за истраживања (ANR), Томас Маргони, професор права интелектуалне својине на Католичком универзитету у Левену, Белгија, Елвиса Зојменихт, руководилац Правног одељења у Аустријском фонду за науку (FWF), Димитриос Фотиадис, професор биомедицинског инжењерства на Универзитету у Јанини, Грчка и Матија Златар, научни саветник на Институту за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду. Панелом је модерирао в.д. директора Фонда за науку проф. др Ненад Филиповић.
Одрживо истраживање за одрживе заједнице
Други дан Европског регионалног састанка GRC-a је био посвећен дискусији на тему стварања одрживог истраживања које може да служи одрживим заједницама.
Др Урсула Ајкер, начелница Института за градове нове генерације на Универзитету Конкордија у Монтреалу, представила је GRC дискусиони документ: „Одрживо истраживање за одрживе заједнице“, који је био основ за дискусију учесника другог дана састанка.
Истраживање, посебно када је финансирано из јавних извора, треба да служи заједници на локалном, националном и глобалном нивоу. Први корак у унапређивању одрживих решења за заједнице јесте обезбеђивање одрживости у организацији, управљању и спровођењу истраживања. Дискусиони документ подразумева да ефикасан истраживачки екосистем који служи заједници мора бити друштвено и економски одржив, са стабилном основом и предвидивим окружењем у погледу академских каријера, финансија и инфраструктуре.
Учесници су дискутовали о одрживом систему академских каријера научника, јавним политикама које могу да подрже финансијску одрживост истраживања у брзо променљивом глобалном контексту, улози истраживачких организација у подстицању синергије између финансијске, друштвене и еколошке одрживости.
Током уводног говора, др Золтан Дивеки, заменик генералног директора Центра за пољопривредна истраживања мађарске организације HUN-REN, навео је да Центар кроз комбинацију ВИ, зелених технологија и уз међународну сарадњу гради модел истраживања који одрживо мења заједнице. Истраживање које служи заједници мора бити одрживо, у погледу људи, знања, инфраструктуре и поверења.
На панел дискусији посвећеној теми одрживости истраживања учествовали су, поред Золтана Дивекија, Дени Донохју, члан Извршног одбора Коимбрa Групе – асоцијације 42 европска универзитета, Кшиштоф Пирч (FNP), председник Фондације за науку Пољске, Луиза Енрике, виша аналитичарка јавних политика и саветница Управног одбора Фондације за науку и технологију из Португала (FCT), Беата Хофер, заменица генералног директора за операције у HUN-REN. Панелом је модерирао Хавијер Морено Фуентес, потпредседник за међународне односе Шпанског националног истраживачког савета (CSIC) и потпредседник Science Europe.
Радионица организације Science Europe: Сарадња између Азије и Европе – Најбоље праксе, будуће могућности и улога Science Europe
Након завршетка Европског регионалног састанка Глобалног истраживачког савета у Београду одржана је и радионица посвећена сарадњи између Азије и Европе. Организација Science Europe покренула је низ радионица посвећених равноправној сарадњи између Европе и других региона у свету у области науке и истраживања. На овој радионици представници европских и азијских организација су кроз панел дискусије разговарали о могућностима за унапређење међународне сарадње и улози Science Europe у овом процесу.
У уводном излагању др Лидија Борел-Дамијан, генерална секретарка Science Europe, нагласила је да је отворена, инклузивна и равноправна сарадња кључ за развој глобалне науке и да је, по узору на претходне састанке са другим глобалним регионима, важно дефинисати нове моделе партнерстава и спровести заједничке активности заједно са партнерима из Азије.
Током две панел дискусије учесници су поделили своја искуства у погледу међународне сарадње, представљајући позитивне и изазовне аспекте сарадње како би се анализирала могућност за унапређење кооперације између Азије и Европе. Такође, учесници су представљали перспективе и начине на које је могуће успоставити мреже размене знања и искустава и развијати успешне моделе сарадње у области истраживања између азијских и европских организација
У првом делу панела о сарадњи између Азије и Европе учествовали су Осаму Кобајаши из Јапанске агенције за науку и технологију (JST), Ана Ди Ћаћо из Националног института за нуклеарну физику из Италије (INFN), Сју Ђин из Националне фондације за природне науке Кине (NSFC), Бери Боненкап из Холандског истраживачког савета (NWO) и Грегори Абсилис из Истраживачке фондације Фландрије у Белгији (FWO). Панел је модерирао Ђула Шумеги из Мађарске истраживачке мреже (HUN-REN).
У другом делу панела, посвећеном обликовању будуће реципрочне сарадње између Азије и Европе, учествовали су Акије Хошино из Јапанског друштва за унапређење науке (JSPS), Кристин Даниелсен из Истраживачког савета Норвешке (RCN), Ненад Филиповић из Фонда за науку РС и Хелена Бург из Националног фонда за истраживање Луксембурга (FNR). Панел је модерирао Хавијер Морено Фуентес из Шпанског националног истраживачког савета (CSIC).
Организација студијских посета у оквиру Европског регионалног састанка
У оквиру Европског регионалног састанка Глобалног истраживачког савета за учеснике су организоване студијске посете које су обухватале обилазак научноистраживачких организација из Србије. У Београду су организоване посете Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду, Ботаничкој башти „Јевремовац“ и Биолошком факултету Универзитета у Београду, као и Институту за физику Универзитета у Београду. За учеснике је организована и посета археолошком парку Виминацијум и Археолошком институту Универзитета у Београду који руководи археолошким налазиштем.
Учесници су током студијских посета имали прилику да се састану са представницима НИО који су их упознали са радом својих институција, радом на реализацији националних и међународних пројеката и активностима у области међународне сарадње. Састанци су отворили могућност за разговор о могућностима за будуће сарадње у области реализације научноистраживачких пројеката.
Поред разговора о раду институција и реализованим истраживањима, представници европских организација су имали прилику да се боље упознају са радом истраживача из Србије у различитим научним областима, успесима науке у Србији, али и да се упознају са националном, културном и историјском баштином у Србији, кроз обилазак Ботаничке баште „Јевремовац“ и археолошког парка Виминацијум.
