FORACOVID

Назив пројекта: TIME OF OCCURRENCE, FREQUENCY, OPTIMAL WAY OF DETECTION OF SARS-COV-2 AND COVID-19 IN THE AUTOPSY MATERIAL OF THE INSTITUTE OF FORENSIC MEDICINE, UNIVERSITY OF BELGRADE, FACULTY OF MEDICINE

Акроним: FORACOVID

Руководилац пројекта: Др Весна Поповић

Научноистраживачке организације: Медински факултет, Универзитет у Београду, Универзитет у Београду

Буџет: 469,140.00 ЕУР

Пандемија КОВИД-19 огроман је друштвени и медицински изазов глобалних размера. Узимајући у обзир недовољно познавање особина узрочника овог обољења, препоруке да се не раде обдукције умрлих од ове болести, донекле су оправдане, првенствено због заштите свих учесника постморталне дијагностике. Међутим, судскомедицинске обдукције, које се раде из правно-медицинских разлога, не могу се одложити. Посебан значај постморталне дијагностике лежи у доступности свих органа, ткива и телесних течности, као и могућности њиховог даљег чувања у адекватним условима. Управо чување узорака, које представља рутинску процедуру у судскомедицинској пракси, омогућава спровођење додатне дијагностике која превазилази конвенционалну и отвара могућности за ретроспективно постављање дијагнозе разних обољења међу којима је и COVID- 19. На овај начин је могуће пратити кретање вируса у одређеној популацији. У контексту актуелне пандемије постмортална дијагностика захтева искључиво мултидисциплинарни приступ (обдукциони и токсиколошки налаз, патохистологија, имунохистохемија, молекуларно-генетичке и имунохроматографске методе, уз клиничку евалуацију) који представља узајамни рад стручњака из различитих области медицине, што се постиже кроз пројекат FORACOVID постигнуто. Велики допринос дају аутопсије умрлих који претходно нису лечени од KOVID-19, зато што код њих природни ток болести није модификован применом терапије. Очекује се да посебан допринос овог пројекта буде разумевање макро и микроструктурних промена које вирус оставља на различитим органима, као и покушај разумевања патофизиологије овог обољења.

ЦИЉ ПРОЈЕКТА: Разумевање макро и микроструктурних промена које вирус оставља на различитим органима, као и покушај разумевања патофизиологије овог обољења.

МЕТОДОЛОГИЈА: Кроз постморталну дијагностику умрлих од болести изазване КОВИД-19 могуће је детаљније упознавање са особина узрочника овог обољења. Пројекат користи мултидисциплинарни приступ – обдукциони и токсиколошки налаз, патохистологија, имунохистохемија, молекуларно-генетичке и имунохроматографске методе, уз клиничку евалуацију – како би се пратило кретање вируса у одређеној популацији.

ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ: Боље разумевање узрочника обољења изазваног вирусом КОВИД-19 и промена које вирус оставља на различитим органима.  Ретроспективно и проспективно праћење присуства вируса међу умрлима које ће допринети комплетности и тачности морталитетне статистике.