SERBHIWE

Назив пројекта: МЕДОНОСНЕ ПЧЕЛЕ СРБИЈЕ, ДИВЉА ДРУШТВА НАСПРАМ ОДРЖАВАНИХ ДРУШТАВА ВИЂЕНА ОЧИМА ПОПУЛАЦИОНИХ ГЕНЕТИЧАРА

Акроним: SERBHIWE

Руководилац пројекта: Др Слободан Давидовић

Научноистраживачке организације: Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Универзитет у Београду; Биолошки факултет, Универзитет у Београду

Буџет: 111.679,17 ЕУР

Иако је западна медоносна пчела (Apis Mellifera) еколошки и економски веома важна врста, данас се суочава са низом проблема који прете њеном опстанку. Бројност ове врсте опада под утицајем различитих фактора, што уједно води и ка смањењу њене генетичке разноврсности. Генетичка разноврсност је неопходна како би се медоносна пчела прилагодила променама животне средине које су сада све брже и све израженије, али и како би преживела различите болести и паразите.

Истраживачи ће најпре испитати степен генетичке разноврсности у различитим друштвима медоносне пчеле на територији наше земље. Извршиће се поређење генетике друштава која узгајају пчелари у различитим регионима Србије са генетиком друштава која живе самостално у природној и урбаној средини како би била утврђена генетичка структура у анализираним популацијама. Добијени резултати омогућиће развој одговарајуће стратегије за заштиту станишта дивљих друштава медоносне пчеле, али и израду стратегије за управљање „питомим“ друштвима и очувањем ове врсте. Досадашња истраживања показала су да су дивља друштва генетички разноврснија, што им омогућава да лакше одговоре на болести и паразите као и на брзе промене животне средине.

Да би се ова врста одржала, неопходно је утврдити ниво генетичке разноврсности у дивљим друштвима у регионима у којима је она настала – а то су региони Европе, Африке и западне Азије – што досад није био случај. Стога је значај пројекта SERBHIWE, пре свега, у томе што је ово први пројекат у Европи који се бави испитивањем генетичке структуре дивљих друштава медоносне пчеле.

ЦИЉ ПРОЈЕКТА: Испитати генетичку структуру различитих типова друштава медоносне пчеле која се налазе на територији Србије.

МЕТОДОЛОГИЈА: Пратиће се варијабилност два типа генетичких маркера: микросателита и митохондријске ДНК. Користиће се и статистичке методе које се примењују у популационој генетици и beelining методи за откривање дивљих друштава медоносне пчеле.

ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ: Подизање свести о значају медоносне пчеле и о потреби да се ова врста сачува, али и о важности очувања биодиверзитета и генетичке разноврсности. Након што се открију станишта дивљих пчелињих друштава, требало би да буду стављена под адекватну заштиту.