Представници Фонда за науку Републике Србије посетили су Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду, у сврху наставка континуиране сарадње и комуникације са научноистраживачким организацијама у Србији.
На састанку су представљене активности Фонда за науку, досадашњи резултати, као и анализа пролазности и успеха који су остварили истраживачи са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.
У оквиру девет програма Фонда за науку, за финансирање је одобрено 27 пројеката на којима учествује Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. ИБИСС је носилац на 20 пројеката, док је на 7 пројеката партнерска институција. У оквиру 27 пројеката, износ одобрених средстава за ИБИСС износи 346,6 милиона динара (3,09 милиона евра), а средства су намењена раду истраживача, опремању лабораторије, објављивању научних публикација и развоју међународне сарадње. Ова институција је до сада конкурисала са 128 предлога пројеката на позиве Фонда.
Састанку су присуствовали в.д. директора Фонда за науку др Милица Ђурић-Јовичић, менаџерка за програме и пројекте Ана Стевановић Здравев, запослени сектора за програме и пројекте задужени за праћење пројеката у оквиру програма ИДЕЈЕ, директорка Института др Мирјана Михаиловић, помоћник директорке др Момир Пауновић и руководиоци пројеката који су финансирани у оквиру програма Фонда за науку.
Др Ђурић-Јовичић је представила активности и планове Фонда за науку и осврнула се на сарадњу са ИБИСС на текућим програмима. Истакла је да ИБИСС бележи успехе на позивима Фонда за науку и искористила прилику да похвали Институт што је активан и у промоцији науке и активностима који доприносе већој видљивости науке и научника. Фонд за науку ће заједно са ИБИСС наставити ову заједничку активност како би истраживачи добили заслужено место у медијима и јавном дискурсу.
Менаџерка за програме и пројекте Фонда за науку Ана Стевановић Здравев је током посете констатовала да су претходни пројекти на којима учествује ИБИСС успешно завршени, а да су пројекти у реализацији позитивно оцењени. Напоменуто је да ће Фонд за науку током годишњег извештавања у оквиру програма ИДЕЈЕ обратити посебну пажњу на динамику реализације, како би испратио да се реализација одвија по плану и да ће пројекти бити успешно завршени до јануара 2025. године.
Током разговора, директорка ИБИСС др Мирјана Михаиловић је похвалила иницијативу да се организују састанци са научноистраживачким организацијама и истраживачима, као и отворену комуникацију Фонда за науку.
Помоћник директора ИБИСС др Момир Пауновић је представио рад и резултате Института и навео да су процедуре Фонда за науку измењене у складу са потребама научне заједнице у Србији.
Током разговора са руководиоцима завршених и текућих програма Фонда за науку, похваљене су процедуре Фонда као и евалуација предлога пројеката у оквиру програма ПРИЗМА. Истраживачи су изнели конструктивне предлоге у вези консензуса и рецензија у оквиру евалуације предлога пројеката на програмима Фонда. Они су се сложили да је за њих веома важно да Фонд за науку сваке године распише јавни позив за један већи програм, попут програма ИДЕЈЕ.
Представници Фонда за науку су са експертима Светске банке за етику и заштиту животне средине спровели и надзорне посете истраживачким тимовима пројеката GUTtoAID којим руководи др Ђорђе Миљковић и TargetedResponse којим руководи др Милица Пешић. Пројекти се реализују у оквиру програма ИДЕЈЕ. Руководиоци и чланови оба пројектна тима овом приликом су приказали досадашње резултате, купљену опрему и потрошни материјал који су планирани буџетом пројеката, као и планове и циљеве за наредни период.
Пројекат GUTtoAID се бави истраживањем терапијских приступа у спречавању настанка дијабетеса и мултиплесклерозе. Истраживања показују да је настанак ових болести повезан са измењеном функцијом ћелија имунског система у цревима, због чега би модулација ових ћелија могла да буде ефикасна у третману болести. Истраживачи на пројекту TargetedResponse развијају персонализовану терапију пацијената оболелих од неситноћелијског карцинома плућа у Србији. Истраживачи испитују низ хемиотерапеутика, како би одабрали оне који имају најбољи антитуморски ефекат код сваког појединачног пацијента.
