AntioxIdentification

Назив пројекта: УЛОГА АНТИОКСИДАНТНОГ И АCE2 ГЕНЕТСКОГ ПРОФИЛА У СТРАТИФИКАЦИЈИ И СРЕДЊЕРОЧНОЈ ПРОГНОЗИ КОВИД-19 ПАЦИЈЕНАТА

Акроним: AntioxIdentification

Руководилац пројекта: Др Татјана Симић

Научноистраживачке организације: Медински факултет, Универзитет у Београду

Буџет: 169,330.62 ЕУР

Досадашње клиничко искуство током SARS-CoV-2 инфекције је показало да постоје велике интериндивидуалне варијације у тежини клиничке слике болесника, што сугерише могући значај генских варијација у интеракцији између вируса и људског организма. С обзиром да је мембрански ангиотензин конвертујући ензим 2 (ACE2) идентификован као рецептор за SARS-CoV-2, логично је претпоставити да генске варијације које за последицу имају промену структуре овог молекула могу утицати на афинитет за везивање вируса и његов улазак у ћелије. Да би се установило да ли варијације гена за ACE2 утичу на подложност за настанак SARS-CoV-2 инфекције у овом истраживању ће се упоредно анализирати дистрибуција полиморфизама гена за ACE2 код оболелих и популације здравих особа. Разлике у клиничким манифестацијама између болесника у току SARS-CoV-2 инфекције могу бити последица варијација у генима који кодирају кључне молекуле укључене у патофизиолошке механизме обољења, па идентификација ових варијација може бити начин за правовремено препознавање пацијената са ризиком за настанак тежих форми болести.

У том смислу су, поред кључних молекула укључених у цитокинску олују, од значаја и суптилне разлике у количини и/или функцији протеина који учествују у заштити од оксидативног стреса. Олујна продукција слободних радикала одвија се у SARS-CoV-2 инфекцији истовремено са цитокинском олујом и чини молекулску основу оштећења различитих ткива и ограна. Зато је могуће да особе са недостатком или присуством мање ефикасних форми антиоксидантних ензима могу бити вулнерабилније за настанак оксидативног стреса у SARS-CoV-2 инфекцији. Ово за последицу може имати веће оштећење различитих органа и настанак теже клиничке слике код оболелих, као и настанак дугорочних компликација.

Да би се установило да ли профил гена за антиоксидантне ензиме може послужити као биомаркер за стратификацију и прогнозу оболелих од SARS-CoV-2 инфекције, генотипизираће се серија пацијената који су имали различите стадијуме КОВИД-19, лечених на Клиници за инфективне и тропске болести (Клинички центар Србије) и анализирати у контексту појаве кардиолошких, пулмолошких и неуролошких компликација.

ЦИЉ ПРОЈЕКТА: Разумевање макро и микроструктурних промена које вирус КОВИД-19 оставља на различитим органима, као и покушај разумевања патофизиологије овог обољења.

МЕТОДОЛОГИЈА: Кроз постморталну дијагностику умрлих од болести изазване КОВИД-19 могуће је детаљније упознавање са особина узрочника овог обољења. Пројекат користи мултидисциплинарни приступ – обдукциони и токсиколошки налаз, патохистологија, имунохистохемија, молекуларно-генетичке и имунохроматографске методе, уз клиничку евалуацију – како би се пратило кретање вируса у одређеној популацији.

ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ: Резултати овог пројекта ће допринети расветљавању значаја који полиморфизми гена за ACE2 имају у подложности за настанак SARS-CoV-2 инфекције. Одређивање полиморфизама гена за антиоксидантне ензиме ће омогућити идентификацију антиоксидантног генског профила који се може довести у везу са тежим клиничким стадијумима болести. Убудуће, на овај начин би се у складу са принципима прецизне медицине применила стратификација КОВИД-19 болесника у раној фази болести.

КОРИСНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Линкови ка друштвеним мрежама пројекта:

Twitter налог: На следећем ЛИНКУ.