MYCOCLIMART

Назив пројекта: РАЗВОЈ КОНЦЕПТА „КЛИМАТСКИ ПАМЕТНОГ ШУМАРСТВА“ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ КРОЗ МОДУЛАЦИЈУ МЕТАБОЛИЗМА ПОЛИАМИНА ОД СТРАНЕ МИКОРИЗНИХ ГЉИВА НА ДРВЕЋУ ХРАСТА ЛУЖЊАКА (QUERCUS ROBUR L.)

Акроним: MYCOCLIMART

Руководилац пројекта: Др Марко Кеберт

Научноистраживачке организације: Институт за низијско шумарство и животну средину, Универзитет у Новом Саду; Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду

Буџет: 194.419,63 ЕУР

Надолазеће климатске промене представљају један од најважнијих глобалних проблема данашњице. Тренд пораста средње температуре ваздуха и промењен распоред и интензитет падавина које предвиђају разни климатски сценарији, указују да у другој половини 21. века можемо очекивати појаву суша на простору Европе, које ће неповољно утицати на читав живи свет укључујући и шумске врсте. Неке од њих, као што је храст лужњак, биће посебно угрожене климатским променама, те је испитивање њихове адаптибилности од великог значаја за њихов опстанак.

Ранија истраживања показала су да подземне микоризне гљиве имају благотворан утицај на шумско дрвеће јер, кроз симбиозу с овим гљивама, дрвеће постаје „припремљеније“ за разне утицаје абиотичких и биотичких чинилаца. Због тога је тим окупљен око пројекта MYCOCLIMART одлучио да истражи у којој мери присуство микоризних гљива у земљишту помаже храсту лужњаку да повећа отпорност и толеранцију на стрес изазван вишом температуром, сушом и присуством патогене гљиве Erysiphe alphitoides, у народу познатије као пепелница.

Резултати пројекта биће од великог значаја за креирање програма пошумљавања у складу са климатским променама, чиме се доприноси развоју концепта „климатски паметног шумарства“. Такође, пројекат MYCOCLIMART бавиће се и веома важаним, али недовољно истраженим појмом „прајминга“, чије ће разумевање допринети развитку нове научне области која се бави спремношћу биљке за накнадно излагање стресу.

ЦИЉ ПРОЈЕКТА: Утврђивање и процена улоге микоризних гљива у ублажавању абиотичког (суше и повишена температура) и биотичког стреса (инфекција пепелницом) код храста лужњака, као најугроженије шумске врсте на Балканском полуострву у предстојећим климатским променама.

МЕТОДОЛОГИЈА: У контролисаним условима унутар стакленика биће праћени и упоређивани биолошки одговори храста лужњака током излагања условима стреса попут повишене температуре, суше и инфекције патогеном гљивом Erysiphe alphitoides, у присуству и одсуству микоризних гљива у земљишном медијуму у ком су расле.

ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ: Подизање свести у ненаучним круговима о важности храста лужњака за наш екосистем. Резултати истраживања би требало да многе подстакну да практикују и развијају концепт „климатски паметног шумарства“.