Назив пројекта: КОРИСНОСТ CYP2C19/CYP2D6 ГЕНОТИПИЗАЦИЈЕ И КВАНТИФИКАЦИЈЕ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ ЛЕКА У ПЛАЗМИ У ПЕРСОНАЛИЗАЦИЈИ ДОЗИРАЊА АНТИДЕПРЕСИВА И АНТИПСИХОТИКА
Акроним: PsyCise
Руководилац пројекта: Др Марин Јукић
Научноистраживачке организације: Фармацеутски факултет, Универзитет у Београду; Медицински факултет, Универзитет у Београду; Универзитет одбране у Београду
Буџет: 199.872,88 ЕУР
Основни принцип токсикологије 16. века, који је сковао Теофрастус Бомбастус фон Хоенајм, познатији као Парацелзус, важи и дан-данас. Количина супстанце је изузетно значајна приликом њене примене, а метод „покушаја и грешака“ је превазиђен и показао се као опасан. Премала доза значи да пацијент неће одговорити на лек, мале количине могле би да имају позитиван жељени ефекат, док превелике могу да изазову негативан ефекат или чак буду смртоносне. Зато је питање одређивања адекватне дозе врло комплексно и важно.
Основни задатак истраживачког тима је да формира алгоритам који ће омогућити да сваком пацијенту буде прописана одговарајућа доза лека. Група коју чине клинички психијатри, клинички биохемичари, као и експерти из области аналитичке хемије и фармакотерапије, персонализоваће терапију четири психијатријска лека. Дугорочни циљ овог пројекта је да се компетенција временом прошири, најпре на све лекове у психијатрији, а касније и на остале лекове. Позитиван исход истраживања успоставио би алгоритам који ће унапредити дозирање ова четири психијатријска лека у целом свету.
За разлику од досадашњих испитивања у којима је анализиран само утицај генетике на концентрацију лека у крвној плазми, овим подухватом добијени резултати биће стављени у контекст свих фактора који утичу на изложеност пацијента леку. Чланови тима имају завидно искуство у овој области, а захваљујући пређашњим истраживањима неких од њих исправљене су грешке у препорукама за дозирање лека старе двадесет година.
ЦИЉ ПРОЈЕКТА: Развијање алгоритма по коме ће сваки пацијент добити психијатријски лек у одговарајућој дози. Планирано је и то да се компетенција прошири на све лекове у психијатрији, а потом и на остале лекове.
МЕТОДОЛОГИЈА: Уз помоћ модерних техника генотипизације, молекуларне дијагностике и праћења концентрације лека у крвној плазми, биће измерен утицај разних фактора на метаболизам и изложеност четири често преписивана психијатријска лека.
ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ: Унапређење лечења психијатријских пацијената који непотребно пате услед погрешног дозирања застарелом методом „покушаја и грешака“. Формирање тима који ће изводити академска клиничка истраживања из области персонализоване медицине у психијатрији на нивоу индустријски спонзорисаних студија.