Назив пројекта: КОМПАРАТИВНО ИСТОРИЈСКО ИСКУСТВО ЈУГОСЛАВИЈЕ СА ПОЛИТИКАМА САВЕЗНИШТВА И НЕУТРАЛНОСТИ/НЕСВРСТАНОСТИ
Акроним: YEH
Руководилац пројекта: Др Срђан Мићић
Научноистраживачке организације: Институт за новију историју Србије; Филозофски факултет, Универзитет у Београду
Буџет: 66,924.24 ЕУР
Двадесети век обележило је формирање Југославије: најпре краљевине, а затим републике. Ове две југословенске државе разликовале су се по унутрашњем уређењу, али и по спољнополитичким околностима у којима су настајале, развијале се и нестале. Самим тим, разликовале су се и у приступима спољној политици. Ипак, упоредном анализом њиховог историјског искуства и спољнополитичких стратешких концепција – као што су стварање савезништва и опредељивање за неутралност/несврстаност – истраживачки тим пројеката YEH уочио је сличне обрасце.
Зашто су и југословенска краљевина и југословенска република своје спољнополитичке концепције развијале од савезништава ка неутралности/несврстаности иако су готово сви унутрашњи и спољни фактори који су их одређивали били различити? Истраживање засновано на анализи регионалних савеза, ванблоковске политике и улоге политичког и војног фактора на креирање спољне политике двеју држава, покушаће да одговори на ово питање.
У научнометодолошком и тематском погледу, пројекат YEH допринеће развоју српске историјске науке представљањем нових теоријских погледа, чињеница и интерпретација, што би могло бити од користи истраживачима сродних тема у оквиру мултидисциплинарних пројеката. Тим истраживача са Института за новију историју Србије очекује да као крајњи резултат пројекта представи основне карактеристике и суштину југословенског искуства са двема спољнополитичким концепцијама. Истраживачи се такође надају да би пружање одговора на главно питање постављено у оквиру пројекта могло да буде од користи Србији приликом решавања актуелних спољнополитичких проблема.
ЦИЉ ПРОЈЕКТА: На основу свеобухватне, темељне и компаративне анализе две спољнополитичке концепције биће објашњен наведени процес како би се извукли практично примењиви закључци на основу постојећих историјских искустава.
МЕТОДОЛОГИЈА: Теоријски оквир засниваће се на постојећим знањима из области теорије међународних односа, у циљу постављања теоријског модела за изучавање југословенске спољне политике током 20. века.
ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ: Осим попуњавања „празнина“ и анализе неистражених догађаја, појава и процеса из дипломатске и спољнополитичке историје југословенске државе, резултати истраживања требало би да допринесу дубљем разумевању спољне политике две Југославије.